Опсерваторија Вера Рубин: Почело десетогодишње истраживање Универзума које ће променити астрономију

Опсерваторија Вера Ц. Рубин у Чилеу званично је започела десетогодишњи научни програм Legacy Survey of Space and Time (LSST), једно од најамбициознијих астрономских истраживања у историји. Током наредне деценије биће снимљена највећа и најдетаљнија мапа јужног неба до сада, што ће отворити нову еру знања у астрономији и астрофизици.

Опсерваторија Rubin, коју финансирају Национална научна фондација САД (NSF) и Министарство енергетике САД (DOE), свечано је отворена на међународној церемонији у јуну 2025. године, у којој су учествовале и две реномиране установе које се баве астрономијом у Србији, а које су дале допринос пројекту - Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду. Годину дана након свечаног отварања, на опсерваторији званично почиње са радом пројекат који ће у наредном периоду променити начин на који истражујемо, али и разумемо свемир - Legacy Survey of Space and Time (LSST).

Опсерваторија Рубин ће са своје локације на врху планине у Чилеу током наредних 10 година непрекидно посматрати и снимати небо, користећи највећу камеру направљену до сада у те сврхе. Захваљујући јединственој комбинацији великог огледала, широког видног поља и камере са резолуцијом од 3.200 мегапиксела, сваких приближно 40 секунди биће направљен нови снимак неба. На овај начин, доћи ћемо до широкоугаоног, time-lapse снимка универзума у ултра високој резолуцији, какав никада до сада није виђен у астрономији.

Током револуционарног LSST програма, свака тачка неба на јужној хемисфери биће фотографисана најмање око 800 пута. Опсерваторија ће сваке ноћи прикупити око десет терабајта података и генерисати милионе упозорења о новооткривеним или променљивим објектима на небу, што ће омогућити астрономима широм света да готово у реалном времену реагују на занимљиве астрономске догађаје.

Циљ пројекта LSST јесте стварање до сада најобухватније мапе свемира. LSST ће омогућити астрономима да прате како се космос мења током времена: од експлозија супернових и променљивих звезда, до кретања милиона астероида, еволуције галаксија и космичких појава које до сада нису биле уочене.

Истовремено, Опсерваторија Рубин постаће најмоћнији инструмент за откривање нових објеката у Сунчевом систему. Већ током почетне фазе рада, опсерваторија је открила више од 11.000 до тада непознатих астероида, међу којима се налазе и објекти који пролазе у близини Земље.

Допринос тима са Математичког факултета Универзитета у Београду овом историјском пројекту огледа се у развоју софтверских система заснованих на вештачкој интелигенцији за обраду огромних токова података из дубоког свемира, ради препознавања ретких, променљивих и потенцијално до сада невиђених сигнала. Тим са Астрономске опсерваторије у Београду обезбеђује пратећа посматрања телескопом Милутин Миланковић на Видојевици. Са оглКатедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду. едалом пречника 1,4 m, овај телескоп спада у ред највећих и најсавременијих телескопа на Балкану.

По завршетку десетогодишњег програма, научној заједници биће доступна база података која ће садржати милијарде астрономских објеката и билионе појединачних мерења. Очекује се да ће ова јединствена база података постати један од најзначајнијих извора за астрономска истраживања у наредним деценијама и отворити врата открићима која данас још није могуће ни предвидети.

Званичним почетком пројекта Legacy Survey of Space and Time започиње ново поглавље у проучавању свемира, које ће истраживачима пружити до сада најпотпунији увид у динамичку природу Универзума.

Линкови