Изаберите ваш језик

О нама

Астрономска опсерваторија (у даљем тексту: Опсерваторија) је најстарији научни институт у Србији који се професионално бави истраживањима у области астрономије. Једна је од најстаријих активних научних установа не само код нас, већ и на простору Југоисточне Европе. Уједно, она је и највећа астрономска институција на Западном Балкану.

Основана је 7. априла 1887. године, заједно са Метеоролошком и Сеизмолошком опсерваторијом. Иницијатор оснивања Опсерваторије и њен први директор био је Милан Недељковић, а зграда Опсерваторије на Звездари је изграђена за време директора др Војислава Мишковића, првог српског доктора астрономије (докторирао у Марсељу). Међу директорима Опсерваторије најистакнутији по научном доприносу био је др Милутин Миланковић (1879 - 1958) који је водио Опсерваторију од 1951 године. Од  маја 2023. године ово место заузима проф. др Лука Ч. Поповић.

Астрономска и Метеоролошка опсерваторија раздвојиле су се 1924. године у два посебна института. У периоду од 1929. до 1932. године комплекс Астрономске опсерваторије изграђен је на садашњој локацији. Само брдо на коме се Опсерваторија налази, као и општина, касније су названи Звездара, према српској речи за опсерваторију, "звездарница". Комплекс Опсерваторије са свим павиљонима је конструисао чешки архитекта Јан Дубови. Због изузетне архитектонске вредности комплекса, Влада Републике Србије је донела Одлуку којом се Астрономска опсерваторије утврђује као споменик културе (Службени гласник РС, број 32 од 7.06.2001.).

Image
Image

Научни и стручни рад на Опсерваторији од оснивања прати актуелна светска кретања у области астрономије. У почетку је преовладавао рад заснован на посматрачким активностима: одређивање тачног времена и географских координата, израда звезданих каталога, откривање и рачунање путања малих тела Сунчевог система и двојних звезда. Са развојем астрофизике, на Опсерваторији су почела и прва редовна посматрања активности Сунца и променљивих звезда.

До прве половине деведесетих година прошлог века, Опсерваторија је остваривала изузетне успехе у области астрономских посматрања. Велики рефрактор, пречника 65 цм, био је један од најбољих оптичких инструмената за астрономска посматрања у Европи. Посматрачки рад се обављао са још осам телескопа: Малим рефрактором, Малим пасажним инструментом, Зенитним телескопом, Астрографом, Фотовизуелним рефрактором, као и Великим меридијанским кругом, Великим пасажним инструментом и Великим вертикалним кругом.

Убрзано ширење градског језгра, као и урбанизација општине Звездара довели су до погоршања посматрачких услова. Светлосно загађење, као и загађење ваздуха и повишена концентрација аеросола умањили су квалитет атмосферских услова за посматрачки рад. Посматрачки рад се данас обавља у сарадњи са другим опсерваторијама, као што су Јужноевропска опсерваторија, Специјална астрофизчка опсерваторија, итд. Опсерваторија је такође укључена у низ великих истраживачких пројеката и астрономских инфраструктура, као што је ЛССТ преглед неба.

Поред тога, Опсерваторија изводи посматрања на Астрономској Станици (АС) Видојевица у близини Прокупља, на локацији са знатно повољнијим астроклиматским условима. АС Видојевица поседује три телескопа, међу којима је телескоп Миланковић, пречника од 1.4 м, највећи.

Истраживања на Опсерваторији покривају све области астрономије и астрофизике, од истраживања блиског космоса (Сунчевог система, Сунца и тела у Сунчевом система), до галаксија, квазара и космологије.

Опсерваторија има разгранату међународну сарадњу и представља институцију која даје врхунске научне резултате који се објављују у водећим научним часописима из области астрономије, астрофизике, физике и науке о Земљи. Од недавно је у развоју и сектор за космичка истраживања и технологије, као и за климатске промене, Сунчеву активност и светлосно загађење, у оквиру кога се врше истраживања практичнијег карактера.

Истраживања на Опсерваторији су финансирана од стране  Министарства за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије. Тренутно имамо и два пројекта које финансира Фонд за науку.
Image

Директори Опсерваторије:

  • Милан Недељковић, од 1887. до 1899. и од 1900. до 1924.
  • Ђорђе Станојевић, од 1899. до 1900.
  • Војислав Мишковић, од 1925. до 1946. и од 1951. до 1955.
  • Милутин Миланковић, од 1948. до 1951.
  • Милорад Протић, од 1956. до 1960. и од 1971. до 1975.
  • Василије Оскањан, од 1964. до 1965.
  • Перо Ђурковић, од 1965. до 1971.
  • Милан Мијатов, од 1977. до 1981.
  • Миодраг Митровић, од 1982. до 1989.
  • Иштван Винце, од 1989. до 1993.
  • Милан Димитријевић, од 1994. до 2002.
  • Зоран Кнежевић, од 2003. до 2014.
  • Гојко Ðурашевић, до 2015. до 2022.
  • Лука Поповић, од 2023.

АОБ лого

Контакт

Астрономска опсерваторија
Волгина 7
11000 Београд, Србија
+381 (0)11 2404 513
contact@aob.rs

За запослене