Међународни тим, предвођен др Марком Сталевским са Астрономске опсерваторије у Београду, спровео је важан посматрачки пројекат посвећен проучавању активних галаксија и процеса који обликују њихова језгра.
Пројекат под називом Uncovering the Origin of Outflows in the Circinus AGN (Откривање порекла галактичких ветрова у активном галактичком језгру галаксије Шестар) усмерен је на разумевање порекла и улоге галактичких ветрова – снажних процеса изливања гаса и прашине који потичу из околине супермасивних црних рупа.
Ови процеси су од кључног значаја за савремену астрономију, јер утичу не само на раст црних рупа, већ и на еволуцију галаксија којима припадају.
Кључно посматрање
У ноћи између 29. и 30. септембра, др Сталевски и његов тим посматрали су средиште галаксије Circinus (лат. шестар), која се налази у истоименом сазвежђу на небу јужне Земљине хемисфере. Истраживање је било усмерено на гас и прашину у близини супермасивне црне рупе у овој галаксији.
Посматрања су спроведена у радио домену применом технике дугобазичне интерферометрије (енг. Very Long Baseline Interferometry - VLBI), која се заснива на истовременом коришћењу више радио-антена на великим удаљеностима.
Комбиновањем података са различитих локација, добија се резолуција толико висока као да је коришћена једна огромна антена пречника једнаког највећој удаљености између посматрачких тачака.
Овога пута употребљено је једанаест антена аустралијске мреже, која укључује и станице на Новом Зеланду и у Јужноафричкој Републици, чиме је остварена базна линија дужа од 10000 километара. Иста метода посматрања, али са мало дужом базном линијом, коришћена је у случају чувеног телескопа Event Horizon, који је 2019. године начинио прве, револуционарне снимке црних рупа у нашој галаксији, као и у галаксији М87.
Поред др Марка Сталевског, који је водећи истраживач, у пројекту учествују још и Сања Лазаревић са Астрономске опсерваторије, тренутно на докторским студијама на Универзитету у Западном Сиднеју, као и др Конрад Тристрам, са Јужне европске опсерваторије у Чилеу, и др Кормак Рејнолдс из аустралијског CSIRO института за Свемир и астрономију.
Галаксија Шестар (Circinus), која се налази у фокусу овог пројекта, била је предмет истраживања награђиваног пројекта BOWIE, којим је руководио др Марко Сталевски. Пројекат BOWIE представља иницијативу чији је главни циљ разумевање феномена присутних у непосредној околини супермасивних црних рупа.
Будућност пројекта
Овом међународном тиму истраживача сада предстоји напоран посао корелације података са мреже радио антена како би реконструисали слику, а очекују истоветна посматрања на још једној таласној дужини, што ће омогућити да се поуздано утврди механизам посматраног радио зрачења.
Данас знамо да већина галаксија у свом средишту крије супермасивне црне рупе, колосалне објекте чија маса превазилази масу Сунца милионима, па и милијардама пута. Ове црне рупе расту хранећи се околним гасом и прашином, при чему ослобађају огромне количине енергије у виду зрачења које обухвата широк спектар таласних дужина: од X-зрака и ултраљубичастог, до оптичког и радио зрачења.
Такви процеси не утичу само на црне рупе, већ и на читаве галаксије, јер могу обликовати њихову структуру и утицати на формирање нових звезда. Један од најинтригантнијих примера јесте управо галаксија Circinus, која се издваја као прототип за разумевање галаксија са прашњавим ветровима из својих језгара.
Разоткривањем сложених детаља њеног нуклеуса отвара се пут ка бољем разумевању читаве популације активних галаксија са сличним карактеристикама. Радио посматрања, попут ових у којима учествује и Астрономска опсерваторија у Београду, представљају огромни изазов, али и велике искораке, у комплетирању ове слагалице.
