Оптички снимак спиралне галаксије NGC 1068 (Месије 77) приказан је заједно са сликом добијеном са Великог бинокуларног телескопа, снимљеном у инфрацрвеном делу спектра, на таласној дужини од 8.7 микрометара. Инфрацрвена слика приказује варијације у осветљености претежно топлих честица прашине које окружују супермасивну црну рупу у центру те галаксије. Упоређивањем слике са претходним посматрањима овог објекта на различитим таласним дужинама, истраживачи су идентификовали врели и сјајни диск гаса и прашине, као и усмерени млаз гаса као изворе топлоте. Компоненте идентификоване на слици потврђују обједињени модел активних галактичких језгара. © ESO / J. Isbell (UofA, MPIA) / MPIA
Тим астронома, укључујући Марка Сталевског са Астрономске опсерваторије у Београду, постигао је значајан напредак у разумевању активних галактичких језгара (АГЈ), захваљујући новим посматрањима супермасивне црне рупе у центру галаксије NGC 1068. Користећи Велики бинокуарни телескоп (LBT), истраживачи су добили најјасније инфрацрвене слике АГЈ-а до сада, што је омогућило детаљно проучавање процеса који се одвијају у близини супермасивних црних рупа.
Међународни тим астронома предводио је др Џејкоб Исбел, некадашњи студент Макс Планк Универзитета за астрономију (Max Planck Institute for Astronomy), сада на постдокторским студијама на Стјуард опсерваторији Универзитета у Аризони (Steward Observatory of the University of Arizona). У истраживању је учествовао и др Марко Сталевски са Астрономске опсерваторије у Београду.
Сталевски је руководио награђиваним BOWIE пројектом, чији је главни циљ разумевање феномена присутних у непосредној околини супермасивних црних рупа. Изузетно интензивни процеси који владају у оваквим окружењима за последицу могу имати како обликовање галаксија које настањују, тако и утицај на њихово формирање и еволуцију.
Сталевски је имао прилику да овом међународном истраживању допринесе применом нумеричких симулација преноса зрачења уз помоћ Монте Карло методе, којом се екстензивно бавио и на BOWIE пројекту.
“Чак и са најнапреднијим телескопима на свету данас, снимци гаса и прашине око супермасивних црних рупа су недовољно јасни. Да бисмо разумели процесе и физичке услове који владају тамо, неопходно је да упоредимо ове слике са резултатима нумеричких симулација. Тек на тај начин можемо са сигурношћу да утврдимо који механизми обликују језгра активних галаксија.” — рекао је Сталевски о овом истраживању.
Активна галактичка језгра су региони у средиштима одређених галаксија, у којима супермасивне црне рупе акрецијом материјала емитују огромне количине енергије. NGC 1068, позната и као M77, једна је од нама најближих галаксија са активним језгром, а удаљена је око 47 милиона светлосних година од Земље.
Посматрања уз помоћ LBT интерферометра су открила да светлост из акреционог диска око црне рупе загрева околну прашину, стварајући ветар који се шири ка споља. Овај процес, познат као притисак зрачења, удаљава честице прашине од центра галаксије.
Поред тога, тим је уочио регионе са знатно већим сјајем него што би се очекивало само од осветљења акреционог диска, што сугерише присуство додатних механизама загревања, попут шокова изазваних млазевима материјала који настају у непосредној околини црне рупе.
Ови налази подржавају тзв. јединствени модел активних галактичких језгара, по коме различити типови ових објеката у основи представљају сличне структуре посматране из различитих углова или са различитим нивоима активности.
Ово истраживање представља корак напред у нашем разумевању динамике материјала око супермасивних црних рупа и механизама који доводе до емитовања енергије у АГЈ. Даља посматрања и анализе ће помоћи у детаљнијем расветљавању ових процеса и њиховог утицаја на еволуцију галаксија.
Астрономска опсерваторија у Београду наставља да игра важну улогу у међународним истраживањима свемира, доприносећи значајним открићима и унапређењу нашег разумевања космоса.
Рад се налази овде:
Jacob W. Isbell, S. Ertel, J.-U. Pott et al. Direct imaging of active galactic nucleus outflows and their origin with the 23 m Large Binocular Telescope Nature Astronomy (2025)
