Билатералан пројекат који је реализован у оквиру сарадње Српске академије наука и уметности и Бугарске академије наука за период 2026 - 2028
АГЈ су објекти чији сјај може да се мења током ноћи, у кратким и дужим временским периодима. Због тога, активно посматрамо сјај поменутих објеката од 2013. године на Астрономској опсерваторији у Београду, Србија (АОБ) и Националној астрономској опсерваторији Рожен, Бугарска (НАО Рожен). Веома је важно да се ова посматрања наставе и да се криве сјаја ових објеката добију са што мањим временским размацима у посматрању. Такође, неки објекти су веома слаби и морају да се посматрају (поред расположивог 1.4 м телескопа Астрономске станице Видојевица, АОБ) и 2 м телескопом НАО Рожен.
Сарадња између колега АОБ и НАО Рожен траје већ дуги низ година. Од 2017. године потписано је седам уговора између Српске академије наука и уметности (САНУ) и Бугарске академије наука (БАН), чији су учесници такође и учесници овог пројекта. Два пројекта су потписана за период 2017-2019, један за период 2020-2022, два за период 2023-2025 и два за период 2026-2028. Посматрања неких од 47 објеката којима је овај пројекат посвећен обављена су коришћењем телескопа AOБ и НАО Рожен у оквиру горепоменутих (као и претходних) САНУ-БАН пројеката од стране учесника овог пројекта. Поред ових објеката, посматрани су и други објекти: радио-извори видљиви у оптичком домену за пројекте WEBT (Whole Earth Blazar Telescope), Gaia FUN-TO (Gaia Follow Up Network for Transients Objects) и BH-TOM (Black Hole Target and Observation Manager), двојне и вишеструке звезде итд. Резултати посматрања и анализа објеката који су предмет овог пројекта објављени су у: докторској дисертацији др М. Д. Јовановић (Промена V и R магнитуда изабраних квазара и повезивање система GAIA са системом ICRF), Serbian astronomical journal (vol. 199), Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (vol. 522) и представљени су на неколико научних скупова. Резултати су послати у међународне базе података и доступни су другим научницима за коришћење.
Са српске стране:
- Руководилац пројекта: др Миљана Д. Јовановић
- Учесници пројекта: др Горан Дамљановић и др Оливер Винце
Са бугарске стране:
- Руководилац пројекта: др Јанко Николов
- Учесници пројекта: др Румен Бачев и др Георги Латев
Jедан од главних научних циљева Gaia мисиjе Европске свемирске агенциjе jе да се конструише небески координатни систем у таласним дужинама оптичког дела електромагнетног спектра, Gaia CRF. Оваj координатни систем треба да се повеже са Међународним небеским координатним системом - ICRF, коjи jе фиксиран у односу на удаљене обjекте (квазаре). Неопходно jе да обjекти, коjи служе за повезивање ова два координатна система, буду видљиви у оба домена (оптичком и радио). Предложено jе 47 таквих обjеката, коjи у радио-домену немаjу детектовану проширену емисиjу. Поменути обjекти су активна галактичка jезгра (АГJ), чиjи се сjаj мења на целом електромагнетном спектру. Промена сjаjа може бити последица активности у различитим регионима АГJ, али и спољашњих фактора. Овакве промене могу да доведу до промене положаjа фотоцентра, а тиме и координата обjекта.
