Select your language

Serbian Astronomical Journal

КУЛТ И ЖРТВА; РИТУАЛНЕ САХРАНЕ У СВЕТИЛИШТИМА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА

Љубинка Бабовић.

Publication of Astronomical Society "Rudjer Bošković"28, Page 239-352, https://doi.org/10.69646/padrb2523
PROCEEDINGS OF THE CONFERENCE DEVELOPMENT OF ASTRONOMY AMONG SERBS XIII Belgrade, April 22-26, 2025 ed. Milan S. Dimitrijević
Published by: Astronomical Society "Rudjer Bošković", Kalemegdan, Gornji Grad 16, 11000 Belgrade, Serbia
Published: 31 August 2025

Резиме
Резиме: Препознат као сакрални простор божанских епифанија, локалитет Лепенски Вир је у времену, од краја VII мил. п.н.е. до почетка VI мил. п.н.е., био религијски и култни центар бога Сунца, коме је посвећен архитектонски комплекс светилишта, особене симболичке реализације: архитектуре, ентеријера, објеката култа (скулптура), жртвеника и инструмената култа, чије су природне аналогије читљиве и симболички препознатљиво дефинисане. Комплекс светилишта, ситуиран у артифицијално интервенисаном простору, у пределе митске представе сакралних простора, реализује ортогоналну пројекцију привидног годишњег кретања Сунца, у хемисферама дана и ноћи, са Осом сфера (св. 26,10, оријентације ЈЈИ-ССЗ), која пролази кроз центре сфера и св. 54 између њих, како се разумевао и представио остварени свет. У оквиру хемисфера (ЈИ дана, СЗ ноћи), положајем светилишта, реализовани су појасеви кретања бога Сунца у просторима видљивог и просторима невидљивог; ареала глоба (зона сумрака и зоре) и простор ван глоба, где се одвијао живот богова/божанског пара, антропоморфних персонификација небеских тела Сунца и Месеца. Календарометријско-аналитичким поступком потврђено је постојање култа двају божанстава, дуалне природе, схваћених као божански пар; постојање симболичко-нумеричких и нумеричких календара утемељује постојање соларног и лунарног култа, као и места и услова где се обављају. Значајна антрополошко-остеолошка грађа (164 сахране индивидуа оба пола и узраста: целога тела, без одређеног дела тела као и парцијално сахрањених делова тела, у статусу, мисли се, секундарне припремљености), и обимна остеолошка грађа атрибутивне фауне; контекст сахрана у оквиру светилишта, или ван њих; место, положај, пол, узраст, прилог; појединачне, групне, композитне сахране унутрашњих значења и аналогија; постојање нових сакрално-симболичких архитектонских обличја над светилиштима са сахранама (лунарних и соларних); обликовање хумки (такође двојне конфигурације), са надгробним жртвеним/каменим столовима и површинама, надгробним каменим стелама, све симболички обликовано и нумерички календарометријски исказано, искључује профану природу сахрана у било којем виду и случају. Митски наративи култова божанстава Сунца и Месеца су нам непознати, њихов садржај, ток и детаљи ритуалних радњи као и жртвени чин, који се посматра персонално, као актуализациони чин. Ритуална сахрана је завршница жртвеног чина, на основу чијих се елемената сагледа култни повод, као и сакрална аналогија божанским теофанијама у Прир ... - FULL TEXT available in PDF.
DEVELOPMENT OF ASTRONOMY AMONG SERBS XIII