Publication of Astronomical Society "Rudjer Bošković"28, Page 401-416, https://doi.org/10.69646/padrb2526
PROCEEDINGS OF THE CONFERENCE DEVELOPMENT OF ASTRONOMY AMONG SERBS XIII Belgrade, April 22-26, 2025 ed. Milan S. Dimitrijević
Published by: Astronomical Society "Rudjer Bošković", Kalemegdan, Gornji Grad 16, 11000 Belgrade, Serbia

Резиме: Хришћанске цркве су најчешће окренуте приближно у правцу исток-запад. Веома ретке су оне, чија се оријентација прецизно подудара са тим правцем. Већ дуго се воде полемике да ли је осовински правац поједине цркве одређен према неком астрономском догађају, чиме би се оправдало одступање од географског истока. Разлози за оријентацију једне цркве према неком астрономски значајном правцу се не могу наћи у црквеним учењима. Једини случај, када су црквени оци заинтересовани за астрономске догађаје је одређивање Ускрса, јер се празник одређује у календару на основу дана првог пуног Месеца након пролећне равнодневице. Црквени поглавари су заинтересовани и за календарско питање: Римокатоличка црква користи грегоријански, а Православна јулијански или новојулијански календар, јер сви већ знају да онај стари, јулијански касни за природним соларним календаром. У овом раду, направили смо експеримент. Испитали смо најпре оријентацију значајне (архиепископијске) цркве, коју је подигао познати византијски владар (Јустинијан) у шестом веку нове ере. Претпоставили смо да су моћном владару били доступни врхунски протомајстори, који су знали све тајне свог заната и били способни за комплексне задатке, па и да у темељима цркве оставе трајни запис о празнику коме је посвећена. Потом смо испитали још четири цркве у истом рано-средњевековном насељу, како бисмо проверили своје закључке. - FULL TEXT available in PDF.